Mitovi o holesterolu i kako ih stvarno razumeti

Kada se pomene holesterol, mnogi odmah pomisle na opasnost. Srčani problemi, začepljeni krvni sudovi i infarkt često su prva asocijacija.Ali holesterol sam po sebi nije ni dobar ni loš. Telo ga prirodno proizvodi jer mu je potreban za normalno funkcionisanje.

Problem nastaje kada postoji disbalans holesterola. To može biti prevelika količina, loš odnos između njegovih formi ili unos izneprikladnih izvora. Zato je važno da razumeš šta je holesterol, kako se ponaša u telu i koje su najčešće zablude koje ga prate.

Šta je holesterol i zašto nam je potreban?

Holesterol je masna supstanca koju tvoje telo koristi za izgradnju ćelija, proizvodnju hormona i vitamina D. Nalazi se u svakoj ćelijiorganizma i neophodan je za život.

Telo ga prirodno proizvodi u jetri, ali ga unosimo i putem hrane, pre svega iz životinjskih izvora kao što su meso, mlečni proizvodi i jaja.Zato je često holesterol nepravedno označen kao neprijatelj zdravlja, iako bez njega telo ne bi moglo da funkcioniše.

Dobri i loši holesterol - Šta je razlika?

Često čujemo za "dobar" i "loš" holesterol, ali šta to zapravo znači?

● HDL (high-density lipoprotein) – poznat kao dobar holesterol. On skuplja višak holesterola iz krvi i vraća ga u jetru, gde se razgrađuje ieliminiše. Više HDL-a znači bolju zaštitu srca.

● LDL (low-density lipoprotein) – poznat kao loš holesterol. On prenosi holesterol do ćelija, ali kada ga ima previše, može da se taloži nazidovima krvnih sudova i izazove zapušenja.

Holesterol sam po sebi nije problem. Problem je kada postoji neravnoteža između ova dva tipa.

Referentne vrednosti holesterola – Šta je "normalna" vrednost holesterola?

Poznavanje referentnih vrednosti ti može pomoći da znaš da li je vreme za promene u načinu života.

● Ukupan holesterol: ispod 5.2 mmol/L (poželjno)

● LDL (loš holesterol): ispod 3.0 mmol/L

● HDL (dobar holesterol): iznad 1.2 mmol/L za žene

● Trigliceridi: ispod 1.7 mmol/L

Važno je napomenuti da ovi brojevi nisu univerzalni. Ako si trudna, fizički aktivna, na terapiji ili imaš druge zdravstvene faktore,konsultuj se sa lekarom koji će proceniti tvoju situaciju individualno.

Kako ishrana zaista utiče na holesterol

Najveća zabluda je da holesterol u ishrani automatski podiže holesterol u krvi. Nije svejedno da li jedeš jaja ili pecivo sa margarinom isuhomesnatim.

Važna je celokupna slika ishrane, ne samo jedan obrok.

Namirnice koje mogu pozitivno uticati

● Masna riba (losos, sardina) – bogata omega 3 mastima

● Ovsene pahuljice – sadrže beta-glukan, vlakno koje pomaže izbacivanje LDL-a

● Maslinovo ulje – zdrava zamena za zasićene masti

● Avokado, orašasti plodovi, semenke – dobre masti koje podržavaju HDL

● Voće i povrće – puni vlakana i antioksidanasa

Namirnice koje bi trebalo ograničiti

● Pržena hrana i industrijske grickalice

● Brza hrana sa trans-mastima

● Kombinacija masti i šećera (npr. krofne, peciva)

● Prevelik unos prerađenog mesa

Najčešći mitovi o holesterolu

Holesterol je tema oko koje postoji mnogo zbunjujućih informacija. Neke navike i verovanja koje deluju logično, u praksi mogu biti potpunopogrešne.

Zato je važno da razdvojimo činjenice od mitova i sagledamo celokupnu sliku, bez nepotrebnog straha, ali sa realnim razumevanjem.

H3: 1. Jaja podižu holesterol

Umeren unos jaja (1 do 2 dnevno) kod zdravih osoba nema negativan uticaj na holesterol u krvi. Mnogo važnije je šta jedeš uz jaja – da li sudeo nutritivnog obroka ili idu uz beli hleb i majonez.

2. Ako si mršava, ne moraš da brineš o holesterolu

Nivo holesterola nije direktno vezan za telesnu težinu. I mršave osobe mogu imati povišene vrednosti, naročito ako im je ishrana loša i bezfizičke aktivnosti.

3. Samo stariji imaju problem sa holesterolom

Nažalost, sve više mladih ljudi ima disbalans holesterola, upravo zbog brzog načina života i nedostatka balansa u ishrani.

Kako prepoznati povišen holesterol i reagovati na vreme

Holesterol ne daje jasne simptome. To ga čini opasnim, jer mnogi ljudi godinama ne znaju da imaju povišene vrednosti, dok se problem neispolji kroz ozbiljne posledice, poput bolesti srca, visokog pritiska ili moždanog udara.

Jedini pouzdan način da proveriš stanje je laboratorijska analiza krvi, tačnije lipidni profil (ukupni, HDL, LDL i trigliceridi).

Preporučuje se da osobe starije od 25 godina jednom godišnje provere ove vrednosti, a ako u porodici imaš istoriju srčanih oboljenja,visokog pritiska ili šloga važno je da to radiš i češće.

Neki indirektni znaci mogu uključivati

● Često osećanje umora i težine u nogama

● Povremene bolove u grudima ili ubrzan rad srca

● Povišen krvni pritisak

● Masne naslage oko očiju (ksantelazme)

Ali zapamti, većina ljudi nema nijedan od ovih simptoma, i zato je prevencija ključ.

Zdravija ishrana, redovno kretanje i praćenje rezultata ti mogu pomoći da sprečiš komplikacije.

Holesterol je važan deo zdravlja, ali ga morate razumeti da biste njime upravljali. Nije neprijatelj, već signal da li tvoje telofunkcioniše u balansu.

Promene u ishrani, malo više pokreta i redovne analize mogu napraviti veliku razliku, bez potrebe za panikom ili drastičnim dijetama.

Ako želiš da naučiš kako da organizuješ ishranu na pametan način, koji podržava tvoje ciljeve i zdravlje, pogledaj kako moj online program može da ti pomogne. Plan ishrane je dodatna opcija ukoliko ti treba konkretnija podrška.

Javi se putem društvenih mreža ili jednostavnim popunjavanjem formulara.

Tu sam da ti odgovorim i usmerim te.